Adaptacija deteta na vrtić
Adaptacija deteta na vrtić

Adaptacija deteta na vrtić

Kako da proces adaptacije na novo okruženje ne bude trauma ni detetu ni Vama kao roditeljima? 


Polazak u vrtić je velika promena u životu deteta, često veoma stresna. Stoga je potrebno dete na vreme pripremiti i olakšati mu proces privikavanja na nove okolnosti. Pogledajte neke od saveta koje smo izdvojili za Vas kako bi proces adaptacije u vrtiću protekao što bezbolnije za Vas i Vaše dete.


Stručno rečeno, adaptacija deteta u vrtiću predstavlja dovođenje u vezu detetovih osnovnih potreba sa mogućnostima nove sredine da ih zadovolji. Taj proces može da traje kraće ili duže, od desetak dana do dva meseca (kada se već može govoriti o poteškoćama u adaptaciji), a zavisi od niza okolnosti kao što su:


• Opšti uslovi rada u ustanovi
• Broj odraslih koji se staraju o detetu

• Stručna osposobljenost i karakteristike ličnosti

• Spremnost roditelja da potpomognu proces adaptacije
• Osobine samog deteta 


Kroz praksu smo uvideli da je za vaspitača najbitnije da se dobro pripremi za adaptaciju deteta. Potrebno je detaljno pročitati sve informacije o detetu i porodici, navike koje dete ima, vaspitne metode koje roditelji sprovode, kao i eventualne alergije i specijalne fiziološke i higijenske potrebe deteta.


Period adaptacije nikada ne protiče bez izvesnih teškoća, budući da deca, odvojena od porodice čije članove poznaju od rođenja i emotivno su vezana za njih, stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu i moraju da se prilagođavaju na ritam života koji se katkad razlikuje od onoga na koji su navikla.  


Faktori koji mogu uticati na težinu adaptacije su:

- Prezaštićenost deteta u porodici

- Autokratska struktura porodice

- Emocionalno hladna porodica

- Nedostatak iskustva u socijalnim kontaktima sa vršnjacima
- Duga bolest deteta 



Kako izgleda detetov prvi dan u vrtiću?


Za dete je najkritičniji prvi dan u vrtiću bez prisustva roditelja i zbog toga je poželjno da se isplanira prijem dece, kako ne bi bilo previše nove dece u istom trenutku. Vaspitač na taj način može da posveti pažnju svakom detetu.  


Dete dolazi u ustanovu pre podne, ali nikako u ranim jutarnjim časovima jer to podrazumeva prerano buđenje deteta (što dodatno može otežati proces adaptacije). Takođe, vreme koje provodi u ustanovi prvog dana ne bi trebalo da bude duže od sat vremena (poželjno je i kraće), kako bi se dete postepeno navikavalo na dinamiku rada ustanove. Važno je da se detetom pretežno bavi jedna ista osoba koja će uticati na to da dete ode kući puno pozitivnih utisaka, kako bi se kod njega javila želja da dođe ponovo. Poželjno je detetu ponuditi igračke i materijale koje poznaje od ranije (kuhinjski pribor, lutke, automobilčiće, kutije, prirodne materijale...) i ne nuditi mu mnogo novih aktivnosti. 


Vaspitač, nakon što isprati dete, počinje da vodi adaptacionu listu deteta, koja sadrži osnovne podatke deteta i detaljan opis svakog dana njegovog boravka. Psiholog u vrtiću prati tok adaptacije pomoću ove adaptacione liste i stiče uvid u napredak iste. 


Prvi dani u ustanovi mogu biti odlučujući za stav koji će se kod deteta izgraditi prema njoj, zbog čega treba preduzeti sve mere za izbegavanje stresova i konflikata. Preporučuje se i niz postupaka kojima može da se olakša adaptacija, kao što je tolerisanje da deca u prvo vreme donose svoje omiljene igračke (posebno prilikom spavanja u vrtiću). Osim toga, dete ne treba da oseti bilo kakav pritisak prilikom navikavanja na obroke u vrtiću. Mnogi vaspitači su prošli kroz slične ili pak iste situacije, kada dete prvih nekoliko dana odbija hranu i da obavlja higijensko-fiziološke potrebe. Tada je potrebno biti veoma oprezan, jer je moguće aktivirati mehanizme samoodbrane kod deteta, koji bi znatno otežali adaptaciju, a na taj način se dete teško oslobađa napetosti i nije u stanju da se uteši. Iz tog razloga je potrebno biti strpljiv i pomoći detetu da prevaziđe strah, a kako adaptacija bude odmicala dete će sticati poverenje u osobu sa kojom boravi i postepeno će se opuštati. 



Šta je potrebno uraditi kako bi se dete lakše prilagodilo na boravak u vrtiću? 


1) Razviti kod deteta osećaj da je prihvaćeno, kako bi se opustilo i zadovoljilo raznovrsne potrebe

2) Pružiti mu kontinuiranu negu, što znači da se zadovoljavanje njegovih fizioloških i drugih potreba obavlja individualno, a ne da se dete odmah na početku uklapa u strogo primenjivani      režim rada u ustanovi
3) Postepeno uvoditi pravila ponašanja

4) Pomoći detetu da prevaziđe osećaj napuštenosti, biti pažljiv i nežan prema njemu 


Vaspitač od početka treba da nastoji da privuče i „osvoji“ dete, da se predstavi kao zanimljiva osoba spremna da se druži, sarađuje i uvažava njegove individualne potrebe. Potrebno je da bude u stanju da proceni raspoloženje u kojem se nalazi dete, da reaguje na odgovarajući način i proba da mu se približi. Sa druge strane, roditelj može da iskaže nesigurnost, nepoverenje, brigu, strepnju, kao i da ima prevelika očekivanja od predškolske ustanove. Iz tog razloga, neophodno je da vaspitač bude prijatna, smirena i strpljiva osoba, i da zadobije poverenje roditelja kako bi se proces adaptacije nesmetano odvijao.


Ukoliko se sve odvija kako treba, adaptacija bi trebalo da se završi u roku od mesec dana.

Ukoliko pak dete ima problema u prilagođavanju u vaspitnoj grupi, potrebno je obratiti se pedagogu ili psihologu koji će preporučiti mere koje treba preduzeti u porodici i vrtiću kako bi se stanje popravilo.  


Kako se pripremiti za period prilagođavanja deteta na kolektiv? 


Zadaci za roditelje: 

• Pre nego što dete počne redovno da dolazi u kolektiv, roditelji mogu dovesti dete kako bi se upoznalo sa novim prostorom i vaspitačem u čijoj će grupi boraviti

• Obaviti sve zdravstvene preglede i potruditi se da dete iz tog perioda ponese što manje neprijatnih emocija

• Započeti adaptaciju početkom a ne krajem nedelje, jer je vikend veliki prekid za dete
• Ne prekidati period adaptacije iznenadnim putovanjima, već obezbediti kontinuitet kako bi se dete što brže i uspešnije adaptiralo
• Sa detetom od 18 meseci roditelji se mogu igrati svakakvih igara vezanih za život u kolektivu, a starijoj deci je poželjno pričati priče o boravku u kolektivu, igračkama, kao i doživljaje o vrtiću iz ličnog iskustva

• Ne treba primenjivati mere zastrašivanja, već odlazak u vrtić predstaviti u lepom svetlu 


Zadaci za vaspitača:

• Da razume ponašanje i raspoloženje roditelja i deteta

• Pruži sve odgovore vezane za probleme u toku odrastanja deteta
• Stvori prijatnu atmosferu prilikom prijema i ispraćanja deteta
• Da bude detaljan, iskren i dobronameran u pružanju saveta
• Spreman da sasluša i pun razumevanja kako bi izgradio odnos poverenja 



6 saveta za roditelje čija su deca u procesu adaptacije:


1. Poštujte ličnost i profesiju vaspitača

2. Verujte u sud i stavove vaspitača
3. Pokažite razumevanje za teškoće koje nastaju u radu
4. Sarađujte i aktivno učestvujte u zajedničkim akcijama u vrtiću
5. Uvažavajte vrednosne sudove značajne u vaspitanju dece
6. Ne odugovlačite pri rastanku sa detetom, već ga poljubite i smireno se pozdravite sa njim 


Kada smo sigurni da se dete u potpunosti adaptiralo na boravak u kolektivu?

Ukoliko dete ne plače prilikom prijema i prihvata vaspitača i vršnjake, ukoliko ima dobar apetit, dubok i redovan san, aktivno se igra i govori, smatra se da se u potpunosti adaptiralo na vrtić. Ono što je neophodno znati jeste da se prvo normalizuje apetit, zatim san, a najsporije se uspostavlja emotivna ravnoteža. Svakako je najbitnije uspostaviti jedinstvo vaspitnih postupaka u ustanovi i porodici kako bi se obezbedila lakša, brža, a najvažnije od svega, trajna prilagođenost deteta na vrtić. 



Autor teksta: Ivana Popović, medicinska sestra vaspitač PU „Pametnica Diplomat“


Pripremio Tim za psihološko savetovanje i vođenje, Turska Maarif Fondacija 11 Januar 2024
Tvoja škola Izaberite