Januar 11, 2024
Zbog čega je važno da dete ne potiskuje bes i ljutnju, već da ih na vreme ispolji?
Agresivnost kao vrsta ponašanja je vrlo zastupljenja kod dece tokom njihovog odrastanja. To je fenomen sa kojim roditelji najčešće teško izlaze na kraj. U praksi često nailazimo na stav roditelja koji je osuđujući. Roditelji kažnjavaju takvo dečje ponašanje i neretko se osećaju bespomoćno jer takav pristup ne dovodi do očekivanih rezultata. Agresivno ponašanje ne izostaje, naprotiv, ustaljuje se.
Agresivno ponašanje možemo da definišemo kao svako ponašanje koje ima za cilj da namerno povredi drugu osobu, i ono može da se manifestuje kao fizička agresija (udaranje, pljuvanje) ili verbalna agresija (bilo koja vrsta pretnje ili uvrede). Agresivnost se često manifestuje na direktan način (ponižavanje, vređanje, kritikovanje, insistiranje na određenim postupcima iako druga osoba to ne želi) i tada je lako prepoznatljiva, ali postoji i prikrivena agresivnost iza koje često leže ljutnja i bes deteta, i kao takva manifestuje se na manje uočljiv način (spletkarenje, ogovaranje, namerno odbacivanje drugog deteta).
Vrlo je značajno da detetu dozvolimo da ispolji bes i ljutnju jer će u suprotnom da ih potiskuje sve dublje i dublje, što kasnije vodi ka destruktivnim obrascima ponašanja. Na ovaj način se razvija pasivno-agresivno ponašanje deteta koje je usmereno protiv autoriteta, i uvek ima za nesvesni cilj da uznemiri ove osobe (neobraćanje pažnje na bitne stvari, zaboravnost, odugovlačenje, ometanje i slično). Čest je primer da dete otvoreno pokazuje svoje nezadovoljstvo, a roditelj ga uporno sputava u tome, govoreći da je njegovo ponašanje neprimereno ili ga kažnjava. U slučaju da dete bira da bude poslušno, ljutnja i bes neće prestati i dete će tražiti druge situacije i osobe gde će moći da pokaže takva osećanja kroz ponašanje, ili će da razvije sklonost ka pasivno-agresivnom ponašanju.
Osećaj deteta da je voljeno, prihvaćeno i da ga razumete je preduslov za uspešno disciplinovanje deteta i za učenje najefikasnijeg načina ispoljavanja emocija. Deca uglavnom imaju dobar razlog da budu ljuta, iako često ne znaju koji je to razlog ili ne uspevaju da ga verbalizuju na način koji je odraslima razumljiv i prihvatljiv. Ako su često izložena naređivanju od strane odraslog, kontroli, fizičkom ili verbalnom zlostavljanju, ili su prezaštićena, imaju dobar i opravdan razlog da budu ljuta, da ispoljavaju bes i nezadovoljstvo. Način na koji roditelji ispoljavju svoj bes, način na koji vladaju i upravljaju njime je odličan primer detetu kako treba da postupa.
Neki od korisnih saveta kako možemo da pomognemo detetu da ovladava i upravlja burnim osećanjima su:
• Poradite na saradnji sa detetom, izbegnite takmičenje i pokazivanje moći
• Prihvatite osećanja svog deteta i verbalizujte ih
• Jasno stavite do znanja da ga razumete i da želite da mu pomognete
• Ukoliko povređuje drugu decu stavite jasno do znanja da takvo ponašanje nije dozvoljeno, ali i da razumete da ga je određena situacija uznemirila
U radu sa decom koja su sklona agresivnom ponašanju važno je da, kao stručnjaci, pružimo adekvatnu podršku. Primenom različitih tehnika pomažemo detetu da uči o sebi, drugima i svetu koji ga okružuje, kroz crtanje, igru, pričanje priče i vođenu fantaziju.
Autor teksta: Maja Mančić, psiholog PU „Baby Palace“
