Značaj muzike u ranom razvoju deteta
Značaj muzike u ranom razvoju deteta

Značaj muzike u ranom razvoju deteta

„Muzika daje dušu univerzumu, krila umu, let do mašte i život svemu“ - Platon

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, a rezultati do kojih su došli su impozantni.


Prve kontakte i zvučne predstave, odnos prema muzici i smisao bavljenja njome, dete stiče u krugu porodice već u prvim godinama života. Od prvih meseci dete treba okružiti zvucima, omogućiti mu da stekne dovoljno zvučnih utisaka. Detetu je najbliža ona muzika na koju se njegovo uvo priviklo u ranom detinjstvu. Za dete je od posebne važnosti negovanje izražajnog govora, zvučno bogatog i prijatnog za uvo, da bi dete već u prvim godinama osetilo sve zvučne izražajne i emotivne kvalitete reči. Detetu treba što češće pevati uz priču, pokretnu igru, sliku i kombinovano.

Muzički sluh i glas deteta, kao i osećaj za ritam, jesu elementi na kojima se zasniva muzičko vaspitanje deteta. Muzikom u dečji život unosimo veselje, radost, opuštenost i oduševljenje. Muzika dete emocionalno obogaćuje i čini ga plemenitim.


Muzičkim aktivnostima utičemo na razvoj detetovih dispozicija za muziku i tako razvijamo njegove muzičke sposobnosti. Stepen muzičkih sposobnosti deteta zavisi od tri faktora: nasleđa, sredine u kojoj živi i vaspitnog uticaja na dete. Ako je dete već u najranijem detinjstvu okruženo dobrom i njemu bliskom muzikom, ona ga vrlo brzo ispunjava, oplemenjuje, obogaćuje i podstiče razvoj njegovog emocionalnog života, intelekta, mašte, pažnje, interesa za istraživanje i stvaralaštvo.

Detetu treba predočiti bogatstvo zvučnog sveta, dete treba da sluša kvalitetne muzičke zvuke, njegova osetljivost za kvalitet može se buditi i razvijati samo kvalitetom. Ovo se pogotovo odnosi na korišćenje masovnih medija.


„Ukus se ne razvija na relativno dobrom, već na bezuslovno najboljem“ – Gete


Takođe, najvažniji deo muzičke stimulacije dece najmlađeg uzrasta je razvoj ritma, a upornost u stimulaciji ove oblasti omogućiće detetu da se nesmetano razvija i raste. Deca koja ne razvijaju puls i ritam u predškolskom uzrastu mogu pokazati probleme u najrazličitijim situacijama, od trčanja, vođenja lopte, preskakanja konopca, vožnje bicikla, rolera i trotineta, do pisanja i čitanja. To su sve ritmičke aktivnosti, i mada možda tako ne izgledaju, one se podstiču pravilnim i pravovremenim razvojem muzičkog ritma.

Razvoj ritma veoma je zabavan za decu kada se radi na način koji je njima najprimereniji, uz igru i pokret. Za početak, treba raditi na pamćenju kratkih ritmičkih fraza, koje se mogu ponavljati udarcima nogom, pljeskanjem, pucketanjem prstića, udarcima štapićima ili loptom. Ove radnje, ma koliko nam izgledale jednostavne i prirodne, zapravo su naučene, te je potrebno da ih deca usvoje.


Poseban način razvoja ritma je kroz igranje tapšalica (igra sa različitim udarcima o delove tela). Tapšalice su posebno interesantne deci različitih uzrasta i u svakom imaju značajan doprinos razvoju određenih sposobnosti kod deteta. One predstavljaju jednu od razvojnih platformi koje služe za razvoj dečjih potreba, kako emocionalnih i socioloških, tako i psiholoških i kognitivnih. Uz primenu ovih multikulturalnih igara, osim kognitivnih i motoričkih, moguće je kroz igru razvijati ritmičke i muzičke sposobnosti dece, izvođačke, kreativne, leksičke i kinestetičke izazove. Deca koja su aktivna u igranju ovih muzičko-ritmičkih obrazaca, ređe imaju probleme sa čitanjem i pisanjem, disleksijom i disgrafijom i bolje su socijalno integrisana. Inače, sviranje telom smatra se jednom od najboljih antistres terapija na svetu za sve generacije.

Kada je povezan sa muzikom, pokret pomaže razvoju kritičkog slušanja, osećaju stabilnog pulsa, osetljivost na fraze, oblikovanje unutrašnjeg sluha, razumevanje harmonije i muzikalnosti. Ritmički pokret poboljšava koordinaciju i povezuje oči i uši, telo i um.




Muzika je veoma zastupljena u mom radu sa decom i to na više načina, gde svaka od muzičkih aktivnosti veoma povoljno utiče na razvoj deteta u najznačajnijem periodu od 3. do 6. godine. Kako se u ovom periodu razvijaju i grade osobine ličnosti, kao i socijalne veštine i samopouzdanje, utoliko je značaj široke primene muzičkih aktivnosti veći.

Muzika i osećanja


Muzikom dete lakše izražava emocije i uz muziku razvija samopouzdanje. Muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija i da posebno stidljivom ili uplašenom detetu pomogne da se izrazi. U svom radu sam imala priliku da se u to uverim, i od stidljivog deteta oslobodim jedan izrazit muzički talenat, kao i samopouzdanje prilikom javnog nastupa. Svesnost deteta da poseduje muzički talenat značajno utiče na samopouzdanje.

Muzičke igre


Ono što često koristim u svom radu su muzičke igre koje podstiču druželjubivost i razvoj socijalnih veština kod dece. Pomoću muzičkih igara dete se lakše uklapa u zajednicu i razvija osećaj kolektivnog duha, razvija viši nivo socijalne kohezije i lakše razume sebe i druge.

Slušanje klasične muzike


Slušanje klasične muzike doprinosi stvaranju prijatne atmosfere za igru i rad. Opušteno, raspoloženo dete sa radošću prima podsticaje iz takve sredine. Naravno, izbor klasičnih kompozicija treba biti pažljivo odabran od strane vaspitača, kako bi na najbolji način doprineo stvaranju pozitivne atmosfere u grupi.

Upotreba Orfovog instrumentarijuma


Orfov instrumentarijum je pažljivo odabran skup klasičnih i narodnih instrumenata prilagođenih dečjem izvođenju (metalofon, ksilofon, zvončići, blok flauta, kastanjete, doboš, daire, štapići, triangl, činele). Naziv je dobio po nemačkom kompozitoru i pedagogu XX veka, Karlu Orfu, i predstavlja odgovor na potrebe grupnog muziciranja na raznovrsnim instrumentima dece (pred)školskog uzrasta. Na osnovu statističkih podataka iz 2021/ 2022. godine, upotreba Orfovog instrumentarijuma u predškolskim ustanovama u Srbiji je zastupljena svega 1%. Mislim da je veoma značajna za decu svih uzrasta, jer se instrumentima veoma lako rukuje i oni su najadekvatniji za potrebe dečjeg muziciranja.



Učestvovanje u zajedničkom muziciranju ima psihološko značenje za svu decu:

- Razvija osećaj pripadnosti

- Smanjuje osećaj usamljenosti
- Podstiče samopoštovanje i poverenje u sopstvene mogućnosti


Kako prepoznati muzički darovito dete?

Prema mišljenju mnogih naučnika, muzička darovitost nije samo skup posebnih talenata, već poseban spoj visokog stepena muzikalnosti sa duhovnim, intelektualnim i emotivnim kvalitetima.


Neke od tih sposobnosti su:
- Snažan osećaj za visinu, intenzitet (jačinu) i trajanje tona

- Dobar osećaj za ritam
- Izrazita muzička memorija

- Osećaj harmonije i skladnosti
- Reagovanje na ritam, harmoniju i melodiju

- Uživanje u muzičkim aktivnostima
- Spontanost u komponovanju i kreativno izvođenje neke melodije

- Korišćenje muzike za izražavanje emocija i doživljaja
- Uživanje u plesu i drami sa elementima muzike


Kada dete poseduje urođen muzički talenat to se primeti u najranijem uzrastu, tačnije čim dete počne glasom da reprodukuje određenu melodiju. Snažan osećaj za visinu tonova i osećaj za ritam su prvi pokazatelj. Takvo dete pokazuje veliko interesovanje za sve vrste muzičkih aktivnosti. Kada prepoznam talenat kod deteta, trudim se da na suptilan način i kroz različite muzičke aktivnosti postavljam sve veće izazove, kako bi dete razvijalo svoj potencijal.

„Mi ne možemo učiti dete da bude umetnik, ali mu možemo pomoći da razvije OKO koje vidi, UHO koje sluša i DUŠU koja oseća“ - Maria Montessori



Autor teksta: Dubravka Simić, Montessori vaspitač, muzički saradnik PU „Pametnica Diplomat“ 

Pripremio Tim za psihološko savetovanje i vođenje, Turska Maarif Fondacija 11 Januar 2024
Tvoja škola Izaberite